Plava hrana u ishrani – zašto je gotovo i nema i kako utiče na apetit?

Plava boja je izuzetno retka u prirodnoj ishrani. Za razliku od crvene, zelene ili žute hrane, gotovo da ne postoje prirodne namirnice intenzivno plave boje. Zbog toga plava hrana deluje neobično, pa čak i odbojno za mnoge ljude.

Razlog za to leži u evoluciji.

Tokom istorije, plava boja u prirodi često je bila povezana sa pokvarenom ili otrovnom hranom. Buđ, trulež i hemijske promene često daju plavičaste i sivkaste tonove, pa je mozak razvio instinktivni oprez prema takvoj hrani.

Zanimljivo je da plava boja može smanjiti apetit. Psihološka istraživanja pokazuju da ljudi jedu manje kada je hrana ili ambijent plave boje. Zbog toga se plavi tanjiri i plavo osvetljenje ponekad koriste kao trik za kontrolu porcija i smanjenje prejedanja.

Prirodne namirnice koje imaju plavičaste nijanse postoje, ali su retke.

Primeri su borovnice, plavi kukuruz i spirulina, mada većina njih zapravo spada u tamnoljubičastu ili zelenu grupu, a ne čisto plavu. Upravo zato se plava boja u prehrambenoj industriji najčešće dobija veštačkim bojama.

Zanimljivo je i to da plava hrana gotovo nikada ne deluje „utešno“ ili „zasitno“, za razliku od toplih boja poput braon ili crvene. Zato plava boja u ishrani ima više psihološki nego nutritivni efekat.

Ishrana nije samo pitanje nutrijenata, već i percepcije, instinkta i boja. Ono što vidimo često utiče na to koliko i da li ćemo uopšte želeti da jedemo.